Sigurno si više puta čuo/la izjavu: “Svako može biti programer”. Kratak odgovor bi bio da je ta izjava relativno tačna. Ali bih hteo kroz svoju priču, i kroz stvari koje sam naučio o putu programera, da odgovorim na ovo pitanje.

Moj prvi izbor, kada je srednja škola u pitanju, bila je Tehnička škola u Subotici ali sam sticajem okolnosti upisao Tehničku školu u Bačkoj Topoli. Pošto to nije izgledalo kao što sam zamislio, odlučio sam da se prebacim u Poljoprivrednu školu na smer Veterinarski tehničar.

Nakon 4 godine pohađanja poljoprivredne škole, osećao sam da veterina nije za mene. Poslednjih 6 meseci škole, tražio sam unutar sebe interesovanje za nečim, ali mi to nije polazilo za rukom. Videvši moju neodlučnost, majka mi je preporučila da odem na test profesionalne orijentacije. Nakon odrađenog testa i razgovora sa psihologom, došao sam do rezultata da bi za mene bilo savršeno da radim neki kancelarijski posao za računarom. Preporučeni fakultet od strane psihologa je bio Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, koji nije bio realna opcija zbog nedostatka sredstava.

Pošto su se rezultati testa profesionalne orijentacije podudarali sa mojim ranijim interesovanjuma za tehnologiju odlučio sam se za jedinu preostalu opciju, Visoku tehničku školu u Subotici (VTŠ).

Ne znajući ništa o programiranju, i bez ikakvog predznanja, krenuo sam da pohađam VTŠ.
Sećam se da mi je prvi semestar bio najteži, jer ništa od te materije nije imalo veze sa onim što sam učio u srednjoj školi. Oni koji su došli iz tehničkih škola su imali predznanje potrebno za predmete koje smo učili. Više puta sam razmišljao da li da odustanem, ali, neznajući šta bih pametnije radio, odlučio sam da istrajem.

Stvari su se promenile nabolje kada je u drugom semestru došao prvi programerski predmet. Učili smo C++ i nismo radili ništa naročito zanimljivo. Mnogima se nije dopalo to što smo pokretali naše programčiće u command prompt-u, jer su očekivali vizuelne rezultate.

Programi su bili tipa “Ispiši poruku korisniku da unese 2 broja i onda ih saberi”. Ili “Izračunati oktalni broj za broj koji je korisnik uneo”. Kao što sam rekao – ništa zanimljivo, bar ne na prvi pogled. Nakon prvih uspešno urađenih zadataka, programiranje je počelo da mi se sviđa.. Sa svakim urađenim zadatkom osećao sam sve veće uživanje. Lep je osećaj kada vidiš rezultat svog rada. Počeo sam da radim domaće zadatke za sve grupe kako bih što više naučio. Ubrzo sam postao onaj koji je pomagao drugima da završe svoje domaće zadatke (nemojte reći nikome, ali to su bile moje prve pare od programiranja).
Počeo sam da dajem 100% sebe u programiranje, i uvek sam se takmičio sa kolegama da uradim zadatak malo bolje od njih (to me je jednom skoro koštalo ispita, ali o tome možemo neki drugi put).

U 3. godini studiranja sam imao priliku da učestvujem na dva super takmičenja. Prvi je bio Safety code hakaton u Beogradu koji je trajao 24 časa (non-stop programiranja). Na njemu je moj tim osvojio 3. mesto.
Drugo takmičenje je bio Bizkod.
Bizkod je nastao u saradnji Visoke tehničke škole i Infostud grupe. Prve godine je takmičenje bilo u formi poluhakatona, što znači da je trajalo 12 časova. Kasnije je postalo hakaton koji traje 24 časa. Na Bizkod-u je moj tim osvojio 2. mesto i tu sam po prvi put došao u kontakt sa Infostudom.

To me dovodi do današnjeg dana. Danas sam zaposlen u Infostudu, i moja radna pozicija je software developer (programer).

Kao što vidiš, lutao sam u svom karijernom putu, ali sam uvideo da to nije tako loše. Proširilo mi je vidike, što sada pomaže da budem bolji programer. Dodatno, shvatio sam ukoliko mi se sutra, ili za 5 godina, promene interesovanja, ne treba da se plašim skretanja levo ili desno, jer ću imati priliku da iskusim nešto potpuno novo.
Biti na putu programiranja je u početku teško, i više puta sam hteo da odustanem. Ali sam se vremenom zaljubio u programiranje i danas volim to što radim.
Tačno je da svako može da postane programer. Sve što je potrebno je da budeš istrajan u svojoj nameri. Kada kreneš sa takvim stavom, verujem da možeš i ti. Ko zna, možda ćeš i ti da otkriješ svoju novu ljubav…

—

O autoru: Kristijan radi kao software developer u Infostud grupi na sajtu Poslovi.infostud.com.
U slobodno vreme voli da gleda anime, igra igrice, uči japanski ili da izađe sa prijateljima.
Takođe voli da putuje i često se desi da izlazak sa prijateljima završi sa nekim novim dogovorom o narednoj ekskurziji.